72240 - Pčelarski nož sa kukom, crveni, inox

Za odvajanje krova i poklopne daske od tela košnice, razdvajanje nastavaka i ramova slepljenih propolisom, podizanje ramova i struganje propolisa i voska sa satonoša, zidova nastavka i podnjače. Koristi se pri svakom pregledu košnice, pa je to alat koji pčelar uvek ima uz sebe.

Oba noža imaju ravan, oštar kraj kojim se razdvajaju krov, nastavci i ramovi slepljeni propolisom. Razlika je na drugom kraju. Kod američkog noža on je savijen gotovo pod pravim uglom – njime se podižu ramovi i struže dno nastavka i podnjača. Nož sa kukom ima zakrivljenu kuku kojom se ram zakači ispod uška satonoše i podigne iz nastavka.

Koji je bolji, stvar je navike; mnogi pčelari imaju oba. Uporedite modele u kolekciji pčelarski noževi.

Podvucite kuku ispod uška satonoše (kraja satonoše koji leži na nastavku), oslonite nož na ivicu nastavka ili na susedni ram i laganim pritiskom na drugi kraj noža podignite ram. Kad se ram odvoji, uhvatite ga rukom za satonošu i izvadite uspravno, bez trljanja o susedne ramove, da ne zgnječite pčele i maticu.

Obojen deo noža lakše se uoči u travi, među ramovima ili na krovu košnice, pa se nož ređe zaturi tokom rada na pčelinjaku.

Otvor služi za vađenje manjih eksera: glava eksera se uvuče u uži deo otvora, a nož se koristi kao poluga. Kroz otvor nož možete i okačiti o ekser ili kuku, pa ga lakše nađete i ne odlažete na krov košnice.

Grublje naslage sastružite dok je propolis hladan i krt – tada se odlama, a ne razmazuje. Zatim metalni deo noža potopite u vruću vodu sa sodom za pranje (natrijum-karbonat), koja rastvara propolis, operite ga četkom, isperite i osušite.

Ako nož ima drveni, plastični ili gumeni rukohvat, potapajte samo metalni deo i ne ostavljajte ga dugo u vodi.

Da, naročito kad sumnjate na bolest legla ili radite na drugom pčelinjaku. Na nožu ostaju vosak, propolis i med, a preko njih se uzročnici bolesti, npr. američke kuge pčelinjeg legla, mogu preneti iz jedne zajednice u drugu.

Praktično je imati dva ili tri noža: dok radite jednim, ostali stoje u posudi sa rastvorom sode za pranje.

Noževi od nerđajućeg čelika (inoksa) ne rđaju u uobičajenoj upotrebi. Noževi od običnog čelika zaštićeni su bojom ili plastifikacijom; ako se zaštitni sloj ošteti, na tom mestu može se pojaviti rđa. Bez obzira na materijal, posle rada nož očistite i osušite i ne ostavljajte ga na kiši ili u vlažnoj kutiji.

Ravan kraj noža je zakošen da bi lakše ulazio u spojeve slepljene propolisom – to nije sečivo kao kod kuhinjskog noža. Kad se ivica otupi ili okrnji, poravnajte je turpijom ili brusom, u istom uglu kakav je bio. Ne oštrite je previše: tanka ivica se lakše savije kad nož koristite kao polugu.

Nož nije pajser ni čekić. Ne udarajte po njemu, ne vadite njime velike eksere i ne savijajte ga silom kad je propolis tvrd – radije ga podvucite na više mesta i postepeno odvajajte nastavak. Savijen ili okrnjen nož teže ulazi u spojeve i može da ošteti ramove i nastavke.

Za početak je dovoljan jedan nož od nerđajućeg čelika, dužine između 200 i 300 mm – američki ili sa kukom. Kraći noževi lakše staju u džep, a duži daju veću polugu kod nastavaka jako slepljenih propolisom. Noževi sa rukohvatom od drveta, plastike ili gume prijatniji su za duži rad. Uporedite modele u kolekciji pčelarski noževi.